CILJEVI, ZADACI, POTREBE I KARAKTER SIMPOZIJUMA

Živimo u "veku znanja", "obrazovanom društvu", "društvu učenja i znanja", "novoj informacionoj civilizaciji", "učećem društvu", "audiovizuelnoj elektronskoj civilizaciji", "umreženom društvu", "digitalnoj renesansi", sa primenom "inteligentnih tehnologija obrazovanja i inteligentnih sredina za učenje", "multimedijalnih tehnologija", informaciono-komunikacionih tehnologija, novih TV i video tehnologija, digitalnih tehnologija, tehnologija interaktivnog učenja, itd. U svim tim tehnološkim inovacijama moramo se snaći tj. umeti ih koristiti, primeniti i dalje usavršavati, što upravo pokušavamo održavajući naš simpozijum već skoro 10 godina, pokušavajući da iniciramo i podstaknemo naše pedagoške radnike da nađu svoje mesto u navedenim tehnologijama i da svojim znanjem olakšaju ulazak u informatičko društvo tj. društvo znanja i učenja.

Razvoj, stvaranje, širenje i korišćenje znanja predstavlja centralni problem razmatranja našeg simpozijuma, jer je znanje prepoznato kao objekat velike ekonomske, političke i kulturne vrednosti koji potvrđuje kvalifikovanost društva koje ga stvara, ima i koristi.
Razmatrajući probleme znanja i učenja otvaramo panoramu budućnosti i sagledavamo šta nas čeka, kuda se obrazovni sistem kreće i čemu stremi. Na našem Simpozijumu treba da se razmatraju, analiziraju i koncipiraju načini, oblici i metode korišćenja informacija tj. stvaranja i primene znanja koje se već sada neslućenom brzinom u vremenu i prostoru, prenosi i širi među društvima, kulturama i generacijama.
Stvaranje obrazovnih društava tj. društava znanja i učenja je primarni zadatak svakog društva pa i našeg. Sva društva su bila, svako na svoj način, društva učenja i znanja, ali je znanje bilo povlastica pojedinaca i njemu nije mogao pristupiti i koristiti ga svako. Tajnost je bila osnovna metoda u njegovom načinu saznavanja i korišćenja. Epoha prosvetiteljstva je formulisala i istakla osnovne ideje napretka, a to su ideje univerzalnih mogućnosti pristupa znanju, slobode u njegovom korišćenju i svom postajanju i življenju, jednakosti imanja, korišćenja i javnosti znanja, na kojima danas i počiva ideja stvaranja učećeg društva tj. društva znanja. Sadašnje postojeće tehnologije to i omogućavaju i daju osnovu postojanja takvog univerzalnog društva tj. informatnčkog društva.
Smatra se da niko ne sme da bude isključen iz obrazovanog društva gde je znanje opšte dobro koje je dostupno svima, što je i zakonski obezbeđeno. „Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima" (članovi 13, 19, 27) kao i simultanim rastom svetske internet mreže, mobilne telefonije, digitalnih tehnologija, telekomunikacija i kompjuterske nauke i informatike. U svakom slučaju možemo zaključiti da tehnološki napredak tj. nastanak i razvoj tehnoloških inovacija omogućava stvaranje tj. ubrzanu proizvodnju novih znanja, a ono omogućava razvoj kreativnosti i daljih inovacija na dobrobiti postojećeg i budućeg umreženog i globalnog informatičkog društva.

Iz ovih razloga, a i iz potrebe poboljšanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa, smatramo da je potrebno:

1. Proučavati, analizirati i eksperimentisati sa novom informaciono-komunikacionom tehnologijom,
2. Ukazivati, isticati, inicirati i objašnjavati prosvetnim radnicima mogućnosti i nužnost primene i korišćenja savremene obrazovne tehnologije u našem obrazovnom procesu i procesu učenja kako bi mogli pripremiti svoje učenike za život i rad u dvadeset prvom veku,
3. Proučavati ulogu i značaj informatike i računarstva u osavremenjivanju našeg vaspitno-obrazovnog procesa i pripreme za budućnost.

Pošto se očekuje da će razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija biti trajan proces i sa sve većim mogućnostima primene i korišćenja u celokupnom životu i radu ljudi, pa i u vaspitno-obrazovnom procesu, ovaj Simpozijum, kao završni oblik mnogobrojnih istraživanja iz različitih oblasti ljudskih delatnosti, tj. naučnih oblasti, nastavne prakse, pedagoško-psiholoških disciplina, pružiće i pružaće mogućnost našim stručnjacima da na ovom simpozijumu iznesu rezultate svojih istraživanja, da upoznaju javnost sa njima i da ukažu na njene mogućnosti u vaspitno-obrazovnom procesu u odnosu na načine primene i korišćenje.

Održavanje ovog međunarodnog simpozijuma u vezi tehničko-tehnološkog i informatičkog obrazovanja proizilazi iz potrebe da se sistematski i strateški odrede mogući pravci tehničko-tehnološkog i informatičkog obrazovanja i da se na globalnom nivou, u skladu sa nastojanjem UNESCO-a, unapredi ovo područje, u odnosu na izazove i potrebe života i rada u 21. veku. Njime se želi oceniti stanje, problemi i perspektive razvoja tehničko-tehnološkog i informatičkog obrazovanja od strane istaknutih kompetentnih stručnjaka i nastavnika, i uticaj razvoja tehnologije i informatike na vaspitno-obrazovni proces i život i rad ljudi u ovom veku.

U odnosu na postavljene ciljeve i zadatke, potrebno je u toku realizacije ovog i budućih simpozijuma sa ovom temom uraditi sledeće:

1. Razmotriti i analizirati najnovija dostignuća u oblasti savremene informaciono-komunikacione obrazovne tehnologije i mogućnosti njene primene u obrazovnom procesu
2. Istražiti pedagoško-psihološke osnove primene informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovnom procesu
3. Proučiti savremene tendencije i psihološko-pedagoške probleme koji se javljaju ili se mogu javiti u primeni savremene obrazovne inforamcione tehnologije u vaspitno-obrazovnom procesu
4. Proučiti i ukazati na moguće strategije (načine, metode, oblike) primene savremene obrazovne tehnologije u vaspitno-obrazovnom procesu
5. Razmotriti (pored pedagoških i psiholoških problema) probleme primene savremene obrazovne tehnologije sa stanovišta drugih nauka kao što su filozofija, sociologija, informatika, ekonomija, pravo, itd.
6. Upoznati prosvetne radnike, institucije, političke organe, sa mogućnostima obrazovne tehnologije u poboljšanju vaspitno-obrazovnog procesa kod nas
7. Ukazati na pedagoške probleme primene obrazovne tehnologije u okviru različitih sistema obrazovanja i školovanja
8. Sagledati i razjasniti postojeće stanje, praksu i mogućnosti korišćenja i primene informaciono-komunikacione tehnologije
9. Istražiti na koji način nova tehnologija pomaže u povećanju efikasnosti i kvalitetu nastavnog procesa i procesa učenja
10. Istražiti oblike, metode i sadržaje stručnog obrazovanja i usavršavanja nastavnika za korišćenje novih informacionih tehnologija, i sastavljanju odgovarajućeg softvera za njih
11. Kritički analizirati moguće negativne posledice primene informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovnom procesu (virtuelno i neposredno saznavanje, unificiranje i nestajanje kultura i jezika, folklora, usmenih predanja, tradicija, postojećih vrednosti, načina mišljenja kod raznih naroda, itd.)
12. Proučiti načine osposobljavanja učenika da odaberu i procenjuju prave vrednosti informacija koje primaju iz raznih izvora znanja
13. Inicirati formulisanje nacionalnih planova i platformi u primeni i širenju informacionih tehnologija u našem vaspitno-obrazovnom sistemu

TEMATSKA PODRUČJA

Imajući u vidu svrhu i karakter simpozijuma, kao i njegove ciljeve, zadatke i ulogu - predviđaju se sledeća tematska područja u okviru kojih će se diskutovati:

1. Programi i načini školovanja, priprema i usavršavanja nastavnika iz oblasti tehničkog i inforamtičko-tehnološkog obrazovanja
2. Inoviranja, prilagođavanje, koncepcija i načini realizacije iastavnih planova i programa informatičko- tehnološkog obrazovanja na svim nivoima školovanja
3. Materijalni uslovi i mogućnosti realizacije ciljeva i zadataka informatičko-tehnološkog obrazovanja
4. Mogućnosti naučno-istraživačkog rada iz oblasti primene i korišćenja informacionih tehnologija
5. Inostrana iskustva na ovom polju u odnosu na način primene, korišćenja nove tehnologije u obrazovnom procesu
6. Mogućnosti povezivanja sadržaja iz oblasti informatičko-tehnološkog obrazovanja sa sadržajima drugih predmeta

 

PROBLEMI (TEME) KOJIM ĆE SE BAVITI SIMPOZIJUM

Pošto ovaj Simpozijum zbog svoje važnosti i aktuelnosti ima trajan karakter, tj. održava se po mogućnostima i potrebi svake druge godine, predlažemo sledeće teme (probleme) koje je nužno istraživati, istražiti i saopštavati rezultate:

• Tehničko, tehnološko i informatičko obrazovanje u dvadeset prvom veku (uloga, mesto, značaj, sadržaji, razvoj, aktuelnost, nužnost, prilagodljivost)
• Školovanje i usavršavanje nastavnika za adekvatno korišćenje i primenu savremene obrazovne informacione tehnologije
• Koncipiranje i način realizacije tehničkih, informatičkih i tehnoloških predmeta (nastavni planovi i programi, strategije, ciljevi, sadržaji, politika uvođenja i razvoja, pedagoško-psihološka opravdanost, nove teorije učenja i oblici nastave itd.)
• Nove uloge (funkcije, obaveze, načini realizacije) nastavnika nastale i uslovljene pojavom i razvojem savremene obrazovne tehnologije
• Putevi, načini, mogućnosti, metode informatizacije našeg vaspitno-obrazovnog sistema
• Značaj i mogućnosti informatičkog opismenjavanja nastavnika, učenika i drugih prosvetnih radnika
• Razvoj, korišćenje i povezivanje informacionih obrazovnih mreža u jedan sveobuhvatni obrazovni sistem tj. mrežu
• Nove teorije i oblici učenja uslovljeni i omogućeni razvojem informacione obrazovne tehnologije
• Mesto i uloga učenika u novim oblicima podučavanja i realizacije nastave uslovljene primenom, korišćenjem i razvojem savremene obrazovne inforamcione tehnologije
• Informatizacija obrazovanja kao suština i obeležja novog milenijuma
• Mogući  putevi  modernizacije  i unapređivanja vaspitno-obrazovnog procesa
• Načini i oblici razvijanja stvaralaštva i kreativnosti učenika uz primenu kompjuterske tehnologije
• Naše mogućnosti ulaženja u društvo učenja i zianja (stanje i obim korišćenja savremene obrazovne tehnologije i tehnike u našim školama i fakultetima)
• Načini i oblici informatičkog opismenjivanja
• Kritika dosadašnje primene informacione tehnike i tehnologije u našem vaspitno-obrazovnom sistemu
• Uloga i značaj "interneta" u vaspitno-obrazovnom procesu
• U kojoj meri kompjuterska tehnologija može da upravlja, kontroliše i vrednuje učenje učenika
• Uloga i značaj obrazovnog softvera u realizaciji savremenih oblika realizacije nastavnog procesa
• Kakvo je stanje kod nas u odnosu na kreiranje i korišćenje obrazovnog softvera
• Razvoj i mogućnosti novih izvora znanja (biblioteka, medijateka, fonoteka, elektronskih knjiga, digitalne tehnologije itd.)
• Pedagoške, psihološke, sociološke, filozofske, tehničke osnove i aspekti primene savremene obrazovne tehnologije
• Iskustva i praksa razvijenih zemalja u primeni savremene informacione tehnologije u obrazovnom procesu
• Uloga državnih organa u oblasti obrazovanja u podršci, korišćenju, primeni i nabavci savremene informacione tehnologije u školama
• Pozitivni ili negativni primeri iz prakse u vezi primene savremene obrazovne tehnologije u vaspitno- obrazovnom procesu
• Preporuke i predlozi u vezi efikasnije primene obrazovne tehnologije u školama
• Načini, oblici, iskustva i pravci stručnog obrazovanja kadrova informatičke struke kod nas
• Obrazovni i naučno-istraživački rad iz oblasti informatike
• Studije informatike (problemi, planovi i programi)
• Kadrovi u informatici (planiranje, obrazovanje, usavršavanje)
• Novi koncepti tehničko-tehiološkog obrazovanja
• Obrazovanje za medije (uloga, značaj, mogućnosti kod nas)
• Mogućnosti i značaj primene "virtuelne stvarnosti" u nastavnom procesu
• Informaciono-komunikacione tehnologije i razvoj međunarodne saradnje
• Informatizacija kao civilizacijsko obeležje 21. veka i njene implikacije na obrazovanje
• Informatizacija obrazovanja – mogući aspekti
• Informacioni sistemi obrazovanja
• Nastava i učenje u informatičkom društvu
• Nastava informatičkih predmeta
• Informatički resursi u obrazovanju
• Obrazovni softver
• Multimedijalni informatički servisi u obrazovanju
• Informatičke mreže i obrazovanje
• Informatičko usavršavanje nastavnika
• Metodika nastave i učenja u informatičkom okruženju
• Onlajn tehnologije, kompaktni diskovi, elektronska izdanja i Internet u bibliotekama
• Elektronske biblioteke i elektronski resursi
• Automatizovani bibliotečki sistemi i informacione tehnologije
• Informaciona podrška obrazovnih procesa i informaciono društvo
• Korporativni  bibliotečko–informacioni sistemi i korporativne tehnologije
• Etika i bezbednost elektronskih informacija
• Informaciono društvo
• Biblioteke, saradnja i zajednički poduhvati u globalnom svetu
• Nacionalna informacija, infrastruktura i globalna informaciona infrastruktura
• Informacioni transfer i tehnologija
• Izdavaštvo u digitalnom dobu
• Upravljanje znanjem i informaciona ekonomija
• Intelektualna svojina i autorska prava
• Informacije, bezbednost i etika
• Informacioni standardi
• Obrazovanje i učenje na daljinu, itd.

U okviru navedenih tematskih oblasti učesnici mogu prijaviti svoj rad, istraživanje tj. saopštenje. Navedene teme su samo okvirni predlozi mogućih sadržaja istraživanja, što ne znači da autori problem savremene obrazovne tehnologije i primene informaciono–komunikacione obrazovne tehnologije ne mogu sagledavati i sa drugih stanovišta, i proširiti oblast naših istraživanja i sadržaj simpozijuma.
Zahvaljujemo se na Vašem učešću i dosadašnjoj saradnji i očekujemo da će se ona i dalje nastaviti na obostrano zadovoljstvo i korist.

Programski odbor	Dekan Tehničkog fakulteta
Prof. dr Dragan Golubović Prof. dr Mirčeta Danilović Prof. dr Slobodan Popov	Prof. dr Jeroslav Živanić