(Извод из Статута)

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА

Члан 162.

Студент има права и обавезе утврђене Законом, Статутом и општим актима Универзитета, овим Статутом и општим актима Факултета.
Студент има право:

1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;
2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије;
3. на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са законом;
4. да буде упознат са правима, обавезама и дужностима на почетку школске године;
5. да настава и испити буду организовани у складу са студијским програмом и распоредом наставе и испита;
6. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;
7. на повластице које произилазе из статуса студента;
8. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;
9. на образовање на језику националне мањине, у складу са законом;
10. на различитост и заштиту од дискриминације;
11. на поштовање личности, достојанства, части и угледа;
12. да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Факултета и Универзитета.

Студент је дужан да:

1. испуњава наставне и предиспитне обавезе;
2. поштује опште акте Универзитета и Факултета;
3. поштује права запослених и других студената на Факултету;
4. учествује у доношењу одлука у складу са законом.

Студент има право на жалбу у складу са Статутом Универзитета и Факултета, уколико Факултет прекрши неку од обавеза из става 2. тачка 1. до 3. овог члана.

Члан 163.

Жалба из претходног члана, став 4. овог Статута, подноси се декану у року од 8 дана од дана сазнања за повреду права.
Декан одлучује по жалби у року од 15 дана од дана пријема жалбе.
Одлука по жалби је коначна.

ПРАВИЛА СТУДИЈА

Члан 164.

При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма. Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену годину студија.
Студент који се финансира из буџета, при упису одговарајуће године студија, опредељује се за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСП бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 60 ЕСП бодова.
Студент који се сâм финансира, при упису одговарајуће године студија, опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСП бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 37 ЕСП бодова.
Студент који студира уз рад при упису одговарајуће године студија, опредељује се, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 30 ЕСП бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 30 ЕСП бодова.
Општим актом Факултета утврђују се услови за упис наредне године студија.
Студент из ст. 4. и 5. овог члана који се сâм финансира, плаћа део школарине обрачунат сразмерно броју ЕСП бодова за предмете за које се определио.
Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСП бодова у складу са студијским програмом.
Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет.
Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет.
Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом.
Општа правила студија ближе се уређују Правилником о правилима студија а специфична правила студија по дуалном моделу студија ближе се уређују Правилником о дуалном моделу студија.

СТАТУС СТУДЕНТА

Члан 165.

Студент који у текућој школској години оствари 48 ЕСП бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета, ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са Законом.
Рангирање студената из става 1. овог члана се врши на начин и по поступку који је утврђен општим актом Факултета.
Рангирање обухвата студенте који се уписују на исту годину студија на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСП бодова, укупних година студирања и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма.
Студент који у последњој години студија има статус студента који се финансира из буџета, задржава право да се финансира из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија.
Студент који не оствари право из става 1. овог члана у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира.
Студенти са инвалидитетом и студенти уписани по афирмативној мери који у текућој школској години остваре 36 ЕСП бодова имају право да се у наредној школској години финансирају из буџета.
Студент може бити финансиран из буџета само једанпут на истом степену студија

ОЦЕЊИВАЊЕ СТУДЕНАТА

Члан 166.

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима, а оцена се утврђује на завршном испиту.
Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.
Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30 а највише 70 поена.
Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 до 10, према следећој скали: до 50 поена оцена 5 (није положио), од 51 до 60 поена оцена 6 (шест), од 61 до 70 поена оцена 7 (седам), од 71 до 80 поена оцена 8 (осам), од 81 до 90 поена оцена 9 (девет), од 91 до 100 поена оцена 10 (десет).
Оцена 5 није прелазна и не уписује се у индекс.
Факултет може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама из става 4. овог члана.
Општа правила начина полагања испита и оцењивања на испиту ближе се уређују Правилником о полагању успита, а специфична правила полагања испита и оцењивања по дуалном моделу студија ближе се уређују Правилником о дуалном моделу студија.

ИСПИТИ

Члан 167.

Провера знања студента обавља се на испиту из сваког наставног предмета.
Студент стиче право да полаже испит из наставног предмета после извршених свих предиспитних обавеза које су утврђене студијским програмом а могу да обухвате:
предавања, вежбе (аудиторне, самосталне, лабораторијске), семинаре, менторски рад, стручну праксу, колоквијуме и слично.
Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично, што се утврђује студијским програмом сваког предмета.
Испит се полаже у седишту Факултета, осносно у објектима наведеним у дозволи за рад.
Одредба претходног става овог члана, односи се и на извођење студијског програма на даљину, с тим да за студента страног држављанина Факултет може да омогући и полагање испита преко електронских комуникација, под условом да применом одговарајућих техничких решења обезбеди контролу идентификације и рада студента.
Ближи услови и начин полагања испита преко електронских комуникација из става 5. овог члана, уређује се стандардом за акредитацију студијског програма на даљину.
Факултет може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева.
Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години.
После три неуспела полагања истог испита студент може тражити да полаже испит пред комисијом, коју именује декан Факултета.
Студент са инвалидитетом има право да полаже испит на месту и на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са општим актом Факултета.
Ближи услови у вези са полагањем испита и оцењивању на испиту, обезбеђивање јавности, начин вођења евиденције, као и друга питања у вези са полагањем испита и оцењивању на испиту, ближе се уређују општим актом Факултета, у складу са општим актом Универзитета.

ИСПИТНИ РОКОВИ

Члан 168.

Број испитних рокова на Факултету је следећи:

1. јануарски испитни рок;
2. фебруарски испитни рок;
3. јунски испитни рок;
4. јулски испитни рок;
5. сетембарски испитни рок и
6. октобарски испитни рок.

У јануарском испитном року могу се полагати испити из зимских семестара. У јунском испитном року могу се полагати испити из летњих семестара.
Термини одржавања испитних рокова утврђују се годишњим планом реализације наставе, односно календаром рада Факултета, на почетку школске године, који усваја Наставно- научно веће.
На огласној табли и сајту Факултета истичу се обавештења о времену пријављивања испита и распоред полагања испита по наставним предметима.
Из оправданих разлога може доћи до промене термина испитних рокова, које се благовремено објављују на интернет страници Факултета.
На захтев одређеног, већег броја студената, и на предлог Студентског парламента, Наставно – научно веће може донети одлуку о одржавању додатног испитног рока.
Последњи испитни рок за школску годину завршава се најкасније до 10. октобра.

Члан 169.

Испит је јаван и полаже се пред предметним наставником, а изузетно пред испитном комисијом.
Предметни наставник организује испит и у потпуности је одговоран за садржај испитних задатака и за регуларност испита.

Члан 170.

Када се испит полаже писмено и усмено, писмени део испита може трајати највише четири школска часа.

ПРИГОВОР

Члан 171.

Студент има право да декану Факултета поднесе приговор на добијену оцену ако сматра да испит није обављен у складу са законом и општим актом, у року од 36 часова од добијене оцене.
Декан у року од 24 часа од добијања приговора, у складу са одредбама општег акта Универзитета, разматра приговор и доноси одлуку по приговору.
Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит у року од три дана од дана пријема одлуке из става 2. овог члана.

МИРОВАЊЕ ПРАВА И ОБАВЕЗА СТУДЕНТА

Члан 172.

Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота, и посебне неге која траје дуже од дететове прве године живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним општим актом Факултета.
Студенткињи која је у поступку биомедицински потпомогнутог оплођења на њен захтев одобрава се мировање права и обавеза у складу са општим актом Факултета.
Студент коме мирују права и обавезе, има право да полаже испите из наставних предмета из којих је испунио предиспитне обавезе утврђене наставним програмом.
Студент који је био спречен да прати наставу, извршава предиспитне обавезе и да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у складу са општим актом Факултета.

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СТУДЕНАТА

Члан 173.

Студент одговара за повреду обавезе, која је у време извршења била предвиђена Правилником о дисциплинској одговорности студената.
За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са студија на Факултету.
Дисциплински поступак се не може покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније годину дана од дана када је повреда учињена.
Начин покретања дисциплинског поступка, лакше и теже повреде обавеза студената, дисциплински органи и дисциплински поступак, уређују се Правилником о дисциплинској одговорности студената на Факултету.

ПРЕСТАНАК СТАТУСА СТУДЕНТА

Члан 174.

Статус студента престаје у случају:

1. исписивања са студија;
2. завршетка студија;
3. неуписивања школске године;
4. кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, осим у случају студија уз рад;
5. изрицања дисциплинске мере искључења са студија на Факултету.

Студент који студира уз рад, студент са инвалидитетом, студент који је уписан на студије по афирмативној мери и студент који има статус категорисаног врхунског спортисте задржава статус студента до истека рока који се одређује у троструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма.
Студенту се на лични захтев може продужити рок за завршетак студија, у складу са општим актом Факултета.
У рок из става 1. тачка 4. овог члана не рачуна се време мировања права и обавеза, одобрено студенту у складу са законом и општим актом.
Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује декан решењем са дејством од првог наредног дана по истеку рока за завршетак студија.

Секретаријат