44 6F 64 6A 69 74 65 20 64 61 20 7A 61 6A 65 64 6E 6F 20 6D 65 6E 6A 61 6D 6F 20 73 76 65 74 21
Рачунарска техника на којој се базира рачунарско и софтверско инжењерство представља инфраструктурну основу савремене цивилизације. Информационе технологије као скуп активности и приступа у обради информација не може се замислити без рачунарске подршке. Сходно томе циљ образовања у области рачунарског и софтверског инжењерства подразумева стицање знања која ће будућим инжењерима омогућити развој новог рачунарског хардвера и одговарајуће системске подршке, пре свега оперативних система и програмских језика. Рачунарска техника се на Факултету техничких наука као посебан студијски програм изучава пуних 20 година. У протеклом периоду на овом студијском програму дипломирало је преко 300 студената. Студије Рачунарског и софтверског инжењерства акредитоване су за сва три нивоа: основне, мастер и докторске академске студије.
Ове основне академске студије трају 4 године, а остварује се 240 ЕСПБ.
Завршетком основних академских студија на овом студијском програму и студент стиче звање:
Дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства,
а у додатку дипломе је назив области,
52 61 64 65 20 73 74 61 20 70 6F 7A 65 6C 65 20 3A 29
Да, заиста је тако. Велике су могућности свршеног инжењера електротехнике и рачунарства за запослење. Да не бисмо издвајали неке фирме, погледај списак фирми где раде свршени инжењери рачунарства на следећој адреси: http://csl.ftn.kg.ac.rs:10000/Alumni/index.aspx Било да те занима хардвер, софтвер, фирмвер, апликативно програмирање, системско програмирање, а уз то и мало електротехнике и електронике, аутоматике и телекомуникација, избор је само на теби.
5A 6E 61 63 65 73 20 64 61 20 72 61 73 74 75 6D 61 63 69 73 20 73 74 61 20 6F 76 64 65 20 70 69 73 65 2E
Имајући у виду постављене циљеве и напредак технологије, као и модеран приступ настави, треба очекивати да свршени студенти рачунарског и софтверског инжењерства поседују знања која ће им омогућити да:
Осим набројаних послова које ће им омогућити стечена знања, дипломирани инжењери рачунарског и софтверског инжењерства могу да развијају апликативни софтвер намењен најширој примени рачунара.
Computer science is no more about computers than astronomy is about telescopes. -- Edsger Dijkstra
Нашу наставу одликује рад у малим групама, интерактивно учење, интензивна комуникација интеракција између професора и студената, редовне консултације, активно праћење индивидуалног напретка студената и подршка у савладавању градива.
Поред теоријске наставе изводи се и практична настава у оквиру које се студенти оспособљавају за решавање реалних проблемских ситуација кроз израду пројектних радова, чиме се подстиче креативно размишљање, оснажује самостални и тимски рад и развијају инжењерске вештине.
За активности чланова Лабораторије за рачунарску технику и Катедре за рачунарско и софтверско инжењерство погледај следећи сајт (линк на http://csl.ftn.kg.ac.rs/), а ако желиш да се укључиш у конструктивну полемику и размениш мишљења са садашњим и бившим студентима, као и професорима и асистентима, посети наш форум (линк на http://csl.ftn.kg.ac.rs/forum/).
Током студија студенти, поред општих предмета везаних за електротехнику и електронику, као и математику и физику, изучавају се и области рачунарске технике, као што су:
Ако желите да проникнете у тајне Универзума, размишљајте у смеру енергије, фреквенције и вибрације. –- Никола Тесла
Студијске праксе и веза са привредом
Одржавањем блиских контаката и честе интеракције са индустријским лидерима у окружењу, пружамо студентима могућност студијске праксе у водећим фирмама за развој хардвера, софтвера и рачунарских система, путем које се студенти упознају са реалним радним окружењем и стичу напредна практична знања.
Такође студијске посете предузећима и ангажовање гостујућих предавача из привреде у оквиру курсева које реализујемо су честе активности у нашем наставном програму, које студенте повезују са послодавцима и отварају им врата за будућа радна места.
Додатне погодности студирања
Током студирања на студијском програму рачунарско и софтверско инжењерство студентима на располагању стоје и различити облици ван-институционалног образовања. Они обухватају семинаре на занимљиве теме из рачунарске технике или радионице у оквиру којих се студенти упознају са могућностима различитих развојних алата.
Такође, студенти имају прилику да учествују на стручним и научним конференцијама које организује Факултет (ТИЕ и ИТОП), као и другим конференцијама у земљи и иностранству на којима се представљају студентски радови. Студентима се пружају и могућности похађања специјалистичких курсева из различитих области рачунарске технике (као што су Oracle курсеви из области Јава програмирања и база података – SQL и PL/SQL).
Такође за студенте је отворена могућност учешћа у низу такмичења из области које се изучавају на студијском програму, а стручну помоћ и мотивациони подстрек за учешће у овим програмима студенти добијају од својих професора.
01010111 01101001 01110100 01101000 00100000 01100111 01110010 01100101 01100001 01110100 00100000 01110000 01101111 01110111 01100101 01110010 00100000 01100011 01101111 01101101 01100101 01110011 00100000 01100111 01110010 01100101 01100001 01110100 00100000 01110010 01100101 01110011 01110000 01101111 01101110 01110011
Могућност запослења
Непосредни послови које извршавају наши свршени студенти корелисани су са стањем српске привреде. Током постојања студија у области рачунарске технике на Факултету техничких наука до сада је дипломирало 325 студената. Од тог броја 254 студента су стекли звање дипломираног инжењера електротехнике за рачунарску технику, 71 студент звање дипломираног инжењера рачунарског инжењерства
На web страници http://csl.ftn.kg.ac.rs:10000/Alumni/index.aspx може се видети преглед послова на којима је ангажован део свршених студената рачунарства на Факултету техничких наука. Неке од домаћих и иностраних фирми где раде наши дипломци, често и на водећим инжењерским позицијама, су:
Поред основних академских студија, студентима Рачунарског и софтверског инжењерства пружамо могућност наставка образовања на вишим нивоима студија - мастер и докторским академским студијама као највишем степену формалног образовања.
Због компатибилности са студијским програмима Рачунарског инжењерства на бројим европским универзитетима, студенти имају могућност наставка школовања на мастер и докторским студијама у иностранству.
#include <stdio.h>
int main()
{
printf("Vidimo se uskoro!");
return 0;
}
Ред.бр.# | Шифра | Назив предмета | СеместарС | П | В | ДОНД | ЕСПБЕ | О/И | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 10069 | Математика 1 | 1 | 3 | 3 | 0 | 6 | О | ||
2 | 10102 | Основе електротехнике 1 | 1 | 3 | 3 | 0 | 6 | О | ||
3 | 10198 | Физика 1 | 1 | 3 | 2 | 1 | 6 | О | ||
4 | 11012 | Основе програмирања | 1 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
5 | Предмет изборног блока 1 | |||||||||
10120 | Основе техничке писмености | 1 | 1 | 1 | 0 | 3 | И | |||
11017 | Комуникационе вештине инжењера | 1 | 1 | 1 | 0 | 3 | И | |||
6 | Предмет изборног блока 2 | |||||||||
11014 | Практикум из основа електротехнике 1 | 1 | 1 | 0 | 1 | 3 | И | |||
10132 | Практикум из математике 1 | 1 | 1 | 1 | 0 | 3 | И | |||
11015 | Практикум из физике | 1 | 1 | 0 | 1 | 3 | И | |||
7 | 10070 | Математика 2 | 2 | 4 | 3 | 0 | 6 | О | ||
8 | 10103 | Основе електротехнике 2 | 2 | 3 | 3 | 0 | 6 | О | ||
9 | 10231 | Основи рачунарске технике | 2 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
10 | 10135 | Практикум из основа електротехнике 2 | 2 | 1 | 0 | 1 | 3 | О | ||
11 | 10144 | Програмски језици | 2 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
12 | Предмет изборног блока 3 | |||||||||
11018 | Енглески језик 1а | 2 | 1 | 1 | 0 | 3 | И | |||
11019 | Енглески језик 1б | 2 | 1 | 1 | 0 | 3 | И |
Ред.бр.# | Шифра | Назив предмета | СеместарС | П | В | ДОНД | ЕСПБЕ | О/И | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
13 | 10008 | Базе података | 3 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
14 | Предмет изборног блока 4 | |||||||||
11011 | Електрична мерења | 3 | 2 | 1 | 1 | 6 | И | |||
10071 | Математика 3 | 3 | 3 | 4 | 0 | 6 | И | |||
10176 | Теорија електричних кола | 3 | 3 | 2 | 0 | 6 | И | |||
15 | 10104 | Објектно оријентисано програмирање | 3 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
16 | Предмет изборног блока 5 | |||||||||
11020 | Енглески језик за ЕРИ 2а | 3 | 2 | 2 | 0 | 6 | И | |||
11021 | Енглески језик за ЕРИ 2б | 3 | 2 | 2 | 0 | 6 | И | |||
17 | 10110 | Организација рачунарских система | 3 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
18 | 10242 | Рачунарско моделовање физичких појава | 4 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
19 | 10002 | Архитектура рачунара | 4 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
20 | 10174 | Софтверски алати | 4 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
21 | 11013 | Електроника | 4 | 4 | 3 | 1 | 6 | О | ||
22 | 10168 | Сигнали и системи | 4 | 2 | 2 | 0 | 6 | О |
Ред.бр.# | Шифра | Назив предмета | СеместарС | П | В | ДОНД | ЕСПБЕ | О/И | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
23 | 11024 | Логичко пројектовање рачунара | 5 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
24 | 10015 | Дигитална електроника | 5 | 3 | 2 | 0 | 5 | О | ||
25 | 10121 | Основе телекомуникација | 5 | 2 | 2 | 0 | 5 | О | ||
26 | Предмет изборног блока 6 | |||||||||
11005 | Аквизациони системи | 5 | 2 | 1 | 0 | 5 | И | |||
11006 | Програмски преводиоци | 5 | 2 | 2 | 0 | 5 | И | |||
27 | 10206 | Стручна пракса | 5 | 0 | 0 | 0 | 3 | О | ||
28 | 10175 | Софтверско инжењерство | 5 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
29 | 10113 | Оперативни системи | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
30 | 10164 | Рачунарске мреже и комуникације | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
31 | 10006 | Аутоматско управљање | 6 | 3 | 2 | 0 | 6 | О | ||
32 | 10085 | Микроконтролерски системи | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
33 | Предмет изборног блока 7 | |||||||||
10145 | Пројектовање дигиталних система | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | И | |||
10061 | Квантитативне методе | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | И | |||
10029 | Електромагнетика | 6 | 3 | 2 | 0 | 6 | И | |||
10360 | Напредно објектно оријентисано програмирање | 6 | 2 | 2 | 0 | 6 | И |
Ред.бр.# | Шифра | Назив предмета | СеместарС | П | В | ДОНД | ЕСПБЕ | О/И | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
34 | 10123 | Паралелни рачунарски системи | 7 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
35 | 10016 | Дигитална обрада сигнала | 7 | 2 | 2 | 0 | 6 | О | ||
36 | Предмет изборног блока 8 | |||||||||
10017 | Дигитални системи управљања | 7 | 2 | 2 | 0 | 5 | И | |||
11031 | Индустријска аутоматика | 7 | 2 | 0 | 1 | 5 | И | |||
37 | Предмет изборног блока 9 | |||||||||
10474 | Визуелно програмирање | 7 | 2 | 3 | 0 | 7 | И | |||
10011 | Веб технологије | 7 | 2 | 2 | 0 | 6 | И | |||
10157 | Развој информационих система | 7 | 2 | 1 | 1 | 6 | И | |||
10473 | Програмирање мобилних апликација | 7 | 2 | 3 | 0 | 6 | И | |||
38 | Предмет изборног блока 10 | |||||||||
11051 | Функционална верификација дигиталних система | 7 | 3 | 2 | 0 | 6 | И | |||
10027 | Енергетска електроника | 7 | 3 | 2 | 1 | 6 | И | |||
10204 | ЦАД/ЦАМ технолифије | 7 | 3 | 1 | 1 | 6 | И | |||
11032 | Аутоматизовани технолошки системи | 7 | 3 | 1 | 1 | 6 | И | |||
10471 | Тестирање софтвера | 7 | 2 | 3 | 0 | 6 | И | |||
39 | 10194 | Управљачки рачунарски системи | 8 | 3 | 1 | 0 | 6 | О | ||
40 | 10057 | Интернет програмирање | 8 | 3 | 2 | 0 | 5 | О | ||
41 | Предмет изборног блока 11 | |||||||||
11036 | Интелигентно моделирање и управљање | 8 | 2 | 1 | 1 | 6 | И | |||
10484 | Вештачка интелигенција | 8 | 2 | 2 | 0 | 5 | И | |||
42 | Предмет изборног блока 12 | |||||||||
10177 | Теорија одлучивања | 8 | 2 | 2 | 0 | 5 | И | |||
10087 | Менаџмент пројектима | 8 | 2 | 2 | 0 | 5 | И | |||
43 | 11050 | Истраживачки рад | 8 | 0 | 0 | 0 | 3 | О | ||
44 | 10218 | Дипломски рад | 8 | 0 | 0 | 0 | 6 | О |